Da li je bolje da sve na otvorenom pultu bude iz iste kolekcije? Mit je da potpuna uniformnost uvek izgleda „skuplje“ i urednije. Činjenica je da pažljivo odabrane razlike u boji ili reljefu mogu delovati promišljenije, posebno kada su police i pult stalno u kadru.
Da li otvoreni pult traži samo neutralno, belo posuđe? Mit je da će svaka boja vizuelno „zagušiti“ prostor. Činjenica je da jedan naglašeni ton na šoljama ili posudama za serviranje može povezati pult sa detaljima u kuhinji, dok ostatak ostaje miran i sveden.
Da li šolje treba da budu samo dekor, a ne za svakodnevnu upotrebu na pultu? Mit je da dekorativne šolje nužno brže propadaju ili smetaju. Činjenica je da šolje koje se često koriste mogu stajati na pultu ako imaju stabilno postolje, ujednačenu visinu i lako se hvataju bez premetanja drugih komada.
Da li su velike posude za serviranje nepraktične za pult? Mit je da se posude većih dimenzija koriste retko pa „nemaju šta da traže“ na otvorenom. Činjenica je da jedna kvalitetna činija ili tacna može preuzeti ulogu organizatora za voće, hleb ili začine, uz uslov da ne blokira radnu zonu i da se lako briše ispod nje.
Da li mešanje tekstura i završnica uvek izgleda neusklađeno? Mit je da se mat i sjaj, glatko i rebrasto, nikako ne kombinuju. Činjenica je da kontrast često deluje elegantno ako se ponovi makar dva puta (na primer, mat tanjiri i dve sjajne činijice), uz zajednički element poput iste boje ivice ili sličnog oblika.
Da li pribor za jelo mora da prati boju slavine, ručkica i aparata? Mit je da je „jedno metalno pravilo“ obavezno kako bi kuhinja izgledala skladno. Činjenica je da je važniji podton metala i završnica: četkani čelik, polirani inox ili crni premaz mogu funkcionisati uz pult ako se ne takmiče sa previše drugih sjajnih površina.
Da li se posuđe usklađuje isključivo sa bojom pulta? Mit je da je dovoljno pogoditi nijansu i sve će izgledati povezano. Činjenica je da pult često ima šare, zrnca ili žilice, pa je pametnije birati posuđe koje „uzima“ jednu od sekundarnih nijansi ili tekstura, umesto da pokušava da kopira osnovnu boju.
Da li je održavanje sporedno jer se posuđe ionako pere posle upotrebe? Mit je da su sve glazure i premazi jednako laki za čišćenje, pa nema potrebe razmišljati unapred. Činjenica je da na otvorenom pultu brže primetite tragove vode, masnoće i ogrebotine, pa se isplati birati površine koje se lako brišu, ne zadržavaju mirise i podnose češće pranje.
Da li elegantni tanjiri za serviranje moraju biti tanki i „osetljivi“? Mit je da profinjen izgled znači manju trajnost i veću brigu. Činjenica je da postoje izdržljivi materijali i obrade koje deluju sofisticirano, a dobro podnose svakodnevno rukovanje, naročito ako rub nije preterano oštar i ako je tanjir stabilan na pultu.
Da li rustični stil posuđa nužno deluje neuredno na modernom pultu? Mit je da rustično i moderno ne idu zajedno, posebno u otvorenim policama. Činjenica je da rustični komadi mogu biti odličan kontrapunkt ravnim linijama, ali je važno kontrolisati broj nijansi i izabrati 1–2 „hero“ komada umesto gomilanja različitih uzoraka.
Da li su dimenzije tanjira i činija važnije za sto nego za pult? Mit je da veličina utiče samo na serviranje, ne i na izgled kuhinje. Činjenica je da preveliki tanjiri na policama deluju prenatrpano, a premale činije se gube na širokom pultu, pa je korisno uskladiti prečnike sa dubinom polica i prostorom za pripremu.